Aktivnosti - Sekcija mladih Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije

Danas, 11. septellbra 2015. godine, Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije podneo je Inicijativu Ustavnoll sudu Republike Srbije za pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti Zakona o načinu određivanja maksillalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Sl. glasnik RS" br. 68/2015). Takođe, navedenom Inicijativom, Sindikat zahteva da se obustavi izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu odredaba osporenog zakona. U suprotnom bi mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice po zaposlene u delu javnog sektora, a nesumljivo će se izvršiti diskriminacija prema zaposlenim ženama. Sindikat će i nadalje preduzimati sve pravne i faktičke radnje u cilju zaštite radno-pravnog i materijalnog položaja članstva Sindikata i svih zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti.

Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije povodom sve učestalijih i brutalnijih napada na zdravstvene radnike, koji se neretko okončavaju i smrtnim ishodom, još jednom Vam se obraća sa zahtevom za pokretanje inicijative za izmenu i dopunu Krivičnog zakonika, kako bi zaposleni zdravstveni radnici dobili status službenog lica. Napominjemo da smo godinama unazad upućivali inicijative nadležnim državnim organima u smislu da zdravstveni radnici dobiju status službenog lica. Nažalost, do današnjeg dana nismo naišli na razumevanje i inicijativa nije prihvaćena od strane nadležnih državnih organa. Status zdravstvenih radnika u Krivičnom zakoniku ("Službeni glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013) kao ”lice koje obavlja poslove od javnog značaja” nije dao očekivane rezultate.

Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije povodom još jednog tragičnog događaja u zdravstvu, koji je okončan smrtnim ishodom lekara Zdravstvenog centra ”Studenica” obaveštava članstvo, zaposlene u zdravstvu i socijalnoj zaštiti i celokupnu javnost kako sledi: Godinama unazad, Sindikat je upućivao inicijative nadležnim državnim organima i institucijama u smislu da zdravstveni radnici dobiju status službenog lica. To dalje znači da bi se status zdravstvenih radnika u svemu izjednačio sa statusom ovlašćenih službenih lica, sudija, tužilaca i policajaca.

Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije obaveštava svoje članove, da je Sindikat podneo Ustavnom sudu Republike Srbije INICIJATIVU za pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru (”Službeni glasnik RS” broj 108/2013).

Sindikat zaposlenih u zdravstvu i sscijalnoj zaštiti Srbije više puta Vam se obraćao, ukazivao i obrazlagao neophodnost izmene Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru objavljenog u ”Službenom glasniku RS” broj 108/2013, odnosno izuzimanja zaposlenih u zdravstvu od primene navedenog zakona. Podsećamo Vas da zaposleni u zdravstvu primaju plate-zarade iz sredstava doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, a ne iz sredstava buceta Republike Srbije. Nakon donošenja navedenog zakona, doneti su i Pravilnik o načinu umanjivanja neto prihoda zaposlenog u javnom sektoru ”Službeni glasnik RS” broj 115/2013, a potom i Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu umanjivanja neto prihoda zaposlenog u javnom sektoru ”Službeni glasnik RS” broj 08/2014.

Sindikat zaposlenih u zdravstvu i sscijalnoj zaštiti Srbije u skladu sa članom 93. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, sa proširenim dejstvom („Sl. glasnik RS", br. 36/10 i 42/10-dr. propis, 46/13 i 74/13), zahteva zakazivanje sastanka na kome bi se pregovaralo o visini osnovice za obračun i isplatu plata zaposlenima u delatnosti zdravstva za 2014. godinu.

Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti ukazuje Vam na neophodnost osnivanja sudova posebne nadležnosti, odnosno sudova koji bi sudili isključivo u radnim sporovima i u materiji radnog prava. Naime, radni sporovi u dosadašnjoj sudskoj praksi traju predugo, čime se ne poštuju zakonom propisani rokovi u kojima se isti moraju pravnosnažno okončati. S tim u vezi, umesto zakonskih šest meseci, radni sporovi u proseku traju po više godina.