Aktivnosti - Sekcija mladih Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije

Predsedništvo Sindikata na sednici održanoj 24. oktobra 2013.godine razmatralo je Radnu verziju Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu i shodno tome iznosi sledeće konkretne primedbe:

-  U članu 16. stav 1. tačka 3) umesto reči ”pruži obaveštenje o uslovima'’ treba dodati reči ''dostavi sva akta koja se odnose na”, a ostatak rečenice prilagoditi u odgovarajućem padežu.
Ovo iz razloga što su u dosadašnjoj praksi poslodavci u većini slučajeva odbijali da dostave akte koji se odnose na rad i organizaciju rada, a naročito Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova.

-  U članu 24. stav 2. predloženu alternativu treba brisati.
Ovo iz razloga što u pravilniku mora da stoji i broj izvršilaca.

- U članu 30. stav 5. predloženu alternativu treba brisati.
Ovo iz razloga što bi u slučaju da umesto reči "zaposleni” stoji reč ”lice”, to značilo da može direktor ovlastiti bilo koje fizičko lice, da može da potpiše utovor o radu sa zaposlenim, što smatramo apsolutno neprihvatljivim.

- U članu 33. stav 1. tačkama 10), 11) i 13) reči ”ako nisu utvrđeni zakonom ili opštim aktom” treba brisati.
Navedeno iz razloga što prilikom zasnivanja ugovora o radu, isti više ne mora da sadrži konkretne podatke o zaradi i drugim primanjima zaposlenog, rokovima za isplatu zarade i drugih primanja. kao i trajanju dnevnog i nedeljnog radnog vremena. već može samo sadržati zakon, kolektivni ugovor ili pravilnik o radu kod poslodavca koji uređuju ova pitanja.
Dakle. ukoliko dođe do promene navedenih opštih akata, poslodavac nije u obavezi da ponudi zaposlenom aneks ugovora o radu.
Sa iznetog, apsolutno smo protiv da se na ovakav način definišu obavezni elementi ugovora o radu.

-  U članu 37. stav 5. tačke 1) i 2) je neophodno da se brišu, jer se NE VIDI smisao istih. niti kriterijumi na osnovu kojih parametara su predloženi, da se ugovor o radu može zaključiti bez navođenja objektivnih razloga sa zaposlenim starijim od 52 godine. odnosno licem koje je najmanje 6 meseci imalo status nezaposlenog.
Takođe, smatramo ih diskriminatorskim i nepovoljnim za navedene grupe zaposlenih.
Smatramo da član 37. treba da ostane nepromenjen, odnosno da radni odnos na određeno vreme neprekidno ili sa prekidima ne može trajati duže od 12 meseci, koji rok je dovoljan da se poslodavac upozna detaljno sa radnim sposobnostima zaposlenog.

- Stav Sindikata je da odredbe članova od 47A do 47Nj treba brisati, odnosno apsolutno smo protiv uvođenja Agencija za privremeno zapošljavanje, jer će se uvođenjem istih drastično pogoršati ionako loš položaj zaposlenih.
Takođe, član 47E stav 1. tačka 1) posle zapete reči ”osim radi obezbeđivanja minimuma procesa rada, u skladu sa zakonom” treba brisati, jer je članom 15. Zakona o štrajku precizno definisano u kom slučaju poslodavac može zapošljavati nova lica koja bi zamenila učesnike u štrajku.

- U članu 50. stav 5. umesto reči ”radnim vremenom” treba da stoje reči ”prekovremenim radom”.
Ovo iz razloga što u slučaju kada zaposleni koji je bio u pripravnosti, pa je po pozivu poslodavca stupio na rad, to radno vreme se ne može smatrati radnim vremenom, jer ne spadau redovno radno vreme, već u prekovremeni rad.
Dakle rad van redovnog radnog vremena, na koji zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu najmanje 26% od osnovice.

-  U članu 53. kojim se definiše prekovremeni rad, u stavu 3. reči ”kada je ugrožen interes građana ili radi sprečavanja nesrazmerne štete poslodavcu” je neophodno preciznije definisati, jer ovako isuviše široko tumačenje ostavlja veliku mogućnost za zloupotrebe.

-  Član 54. treba da ostane, jer je upravo Zakon o radu bio pravni osnov za donošenje posebnih propisa u oblasti zdravstva.
Brisanjem navedenog člana daje se mogućnost zakonodavcu, da posebnim propisima u oblasti zdravstva, institut dežurstva regulišu na drugačiji način.

- Član 55. stav 6. je neodrživ u oblasti zdravstva, jer nije moguće pružiti kontinuiranu zdravstvenu zaštitu u datim vremenskim rokovima.

- Član 57. treba da ostane nepromenjen.
Ovo iz razloga što produženjem perioda tokom kojeg se može vršiti preraspodela radnog vremena sa 6 meseci u toku kalendarske godine na 12 meseci neprekidno, ostavlja mogućnost poslodavcu za još veće zloupotrebe.

- Član 62. stav 2. treba brisati, jer teško narušava prava zaposlenih koji rade noću jedan ili dva časa svakog radnog dana, odnosno manje od trećine svog radnog vremena u toku jedne radne nedelje.
Dakle, zaposlenom treba kao i do sada da bude plaćena uvećana zarada najmanje 26% od osnovice za rad noću za svaki sat rada koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova.

-  U članu 68. stav 2. reči ”u kalendarskoj godini” , kao i reči ”u toj godini” treba brisati.
Navedeno iz razloga što ukoliko zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 dana, stiče pravo da koristi pun godišnji odmor tek od 1. jula naredne godine, dok do tada ima pravo samo na srazmeran deo godišnjeg odmora.
Dakle, u gore navedenom slučaju, zaposleni stiče pravo da koristi pun godišnji odmor tek nakon 9 meseci neprekidnog rada.

- U članu 72. stav 1. tačka 3) treba da se briše.
Ovo iz razloga navedenih za član 68. stav 2..

- Član 76. treba da ostane nepromenjen.
Ovo iz razloga što predloženo rešenje zakonodavca kojim je poslodavac dužan da isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini osnovne zarade uvećane za minuli rad, drastično umanjuje prava zaposlenog i to bez njegove krivice.
Dakle. ukoliko isključivo krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor. ne vidimo razlog da zakonodavac nagrađuje poslodavca time što će umanjiti iznos novčane naknade koju treba isplatiti zaposlenom, koja ima karakter naknade štete.

-  U članu 90A stav 2. umesto reči "osnovne zarade uvećane za minuli rad” treba dodati reči ”u visini prosečne zarade u predhodna tri meseca, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu".
Ovo iz razloga što smatramo da predloženo rešenje drastično umanjuje primanja zaposlene. a zaštitu materinstva treba odrediti kao prioritet.

- U članu 93a stav 2. umesto reči "osnovne zarade uvećane za minuli rad” treba dodati reči ”u visini prosečne zarade u predhodna tri meseca, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu”.
Obrazloženje ovog člana je dato u predhodnom.

-  U članu 102. stav 2. treba brisati.
Ovo iz razloga što predloženi stav zakonodavca propisuje da ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao u smislu člana 101. ovog zakona, zaposleni se smatra viškom u smislu člana 179. tačka 9) ovog zakona.
Smatramo da ukoliko predloženi stav 2. ostane, svi gore navedeni zaposleni će biti proglašeni viškom radne snage.

-  U članu 104. stav 3. reči ”odnosno obrazovanja” treba brisati.
Ovo iz razloga što postojeći sistem obrazovanja nije u saglasnosti sa sistemom zdravstvene zaštite.

-  U članu 108. stav 1. treba dodati tačku 5) koja glasi:
5) po osnovu vremena provedenog u pripravnosti - najmanje 10% od osnovice.
Ovo iz razloga što zaposleni kada je pripravan ne može svoje privatne obaveze nesmetano da izvršava, već naprotiv mora biti stalno dostupan poslodavcu radi stupanja na rad. te ovakav vid neizvesnosti mora biti plaćen uvećanom zaradom.
Takođe. Sindikat smatra da tačka 2) treba da ostane nepromenjena.
Dakle. apsolutno smo protiv brisanja prava na uvećanu zaradu za rad u smenama.

-  U članu 111. stav 1. umesto reči ”porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade” treba da se dodaju reči "pripadajuće poreze i doprinose”.
Navedeno iz razloga što predloženim rešenjem zakonodavca nije obuhvaćena BRUTO ZARADA, već samo porezi i doprinosi koji se plaćaju iz zarade zaposlenih.
Dakle. bruto zarada obuhvata poreze i doprinose ne samo na teret zaposlenog, već i na geret poslodavca.

- Članovi 114., 115. i 116. treba da ostanu nepromenjeni, odnosno naknade zarade treba da budu u visini prosečne zarade u predhodna tri meseca, a ne u visini osnovne zarade uvećane za minuli rad.
Predložena alternativa za član 118. tačka 5), za naš Sindikatje neprivatljiva.
Ovo iz razloga što ukoliko se da mogućnost poslodavcu da naknada za ishranu u toku rada može biti obezbeđena u novcu ili u hrani, bonovima i elektronskim karticama za ishranu uz predhodnu saglasnost zaposlenog, otvara se mogućnost za zloupotrebe, kao i za drastično umanjenje prava zaposlenih po ovom osnovu.

- Član 119. treba da ostane nepromenjen, odnosno da je poslodavac dužan da isplati zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini tri prosečne zarade.

- U članu 158. stav 2. umesto reči "trećine” treba dodati reč "polovine”.
Ovo iz razloga što ukoliko se otpremnina isplaćuje samo za godine rada kod poslodavca kod koga zaposleni ostvaruje pravo na otpremninu, smatramo da zbir trećine zarade za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu predstavlja isuviše nizak iznos novčanih sredstava koji su neophodni da bi se premostio period dok lice ne pronađe novi posao.
Alternativa za član 158., odnosno predlog Ministarstva privrede da se da rok od 60 dana poslodavcu za isplatu otpremnine, za naš Sindikat je neprihvatljiv.

-  U članu 172. stav 3. posle reči ”odnosa” dodaje se zapeta i reči "odnosno aneksa ugovora o radu”.
Ovo iz razloga što je nužno obezbediti zaposlenom da u svakom slučaju može pred sudom osporavati i aneks ugovora o radu.

-  U članu 177. treba dodati nov stav 3. koji glasi:
”pisani sporazum iz stava 1. ovog člana mora biti overen u sudu ili u drugom državnom organu”.
Navedeno iz razloga masovne pojave ”blanko otkaza” koji bi na ovaj način bili osujećeni.

-  U članu 179a stav 1. tačka 1) umesto reči ”petnaest radnih dana”, treba da stoje reči "tri radna dana”.
Tačku 2) istog člana treba brisati.
Ovo iz razloga što udaljenje sa rada do 15 radnih dana predstavlja isuviše dug period. te može drastično umanjiti zaradu zaposlenog, kao i proizvesti posledice po radni proces u celini.

- Predlog Ministarstva privrede da se član 181. briše, za naš Sindikat je neprihvatljiv.

- Predlog Ministarstva privrede da se u članu 182. skrati rok sa šest meseci na tri meseca. za naš Sindikat je neprihvatljiv.
Navedeno iz razloga što ako se zaposlenom otkaže ugovor o radu iz razloga navedenih u članu 179. tačka 9), a poslodavcu se da mogućnost da posle samo tri meseca zaposli drugo lice na istim poslovima, otvara se mogućnost za zloupotrebe od strane poslodavca u još većem obimu nego što je to bio slučaj do sada.

-  U članu 187. stav 1. reči ”osim ako su se stekli uslovi iz člana 179. tačka 2) do 4) i tačka 6) ovog zakona” treba brisati.
Ovo iz razloga što nam nije poznato na koji način zaposlena za vreme trudnoće (trudničkog bolovanja), porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta može istovremeno učiniti bilo kakvu povredu radne obaveze.
Jedina mogućnost iz navedenog člana da zaposlena učini povredu radne obaveze je ukoliko za vreme trudnoće radi. Time se ostavlja mogućnost poslodavcu za zloupotrebe.
Na ovaj način vrši se dodatni pritisak na navedene zaposlene, koje u većini slučajeva nakon proteka odsustva sa rada, dobijaju otkaz ili se proglašavaju tehnološkim viškom.

Da li se na ovaj način borimo protiv bele kuge?
Da li to predstavlja borbu za povećanje nataliteta?

Trudnice, porodilje i roditelje ili staratelje koji odsustvuju sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta treba maksimalno zaštiti na način kako je i do sada glasio član 187. stav 1..

Sindikat ukazuje zakonodavcu da ZAŠTITA MATERINSTVA predstavlja PRIORITET u odnosu na interes poslodavca.

-  Član 188. treba da ostane nepromenjen.
Navedeno iz razloga što predstavnik zaposlenih mora uživati zaštitu i godinu dana po prestanku funkcije.
Takođe, daje se mogućnost zaštite imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku, samo u slučaju ako je određen kolektivnim ugovorom ili sporazumom, što smatramo apsolutno neprihvatljivim.

- Član 191. treba da ostane nepromenjen.
Ovo iz razloga što smatramo da je rešenje iz postojećeg zakona puno bolje od predloženog, a sve na štetu zaposlenih.

-   Alternativa za član 191. stav 2. posle reči ”osiguranje” reči ”za period od 12 meseci” treba da se brišu, odnosno predlog Ministarstva privrede je neprihvatljiv i nije u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima.

-  U članu 194. reči ”i ima snagu izvršne isprave” treba brisati.
Ovo iz razloga jer nema dvostepenosti, odnosno isključuje se pravo na žalbu.

-  Član 195. stav 3. treba da ostane nepromenjen.
Ovo iz razloga što iako radni sporovi u proseku traju više godina, a pojedini i preko 10. smatramo da stav tri mora ostati.

-  U članu 211. nije predviđeno plaćeno odsustvo za obavljanje sindikalnog rada u višim organima i telima.
S toga. je neophodno u stavu 1. posle reči ”sindikata” reči ”kod poslodavca” brisati. a dodati reči ”odnosno predsednik ili poverenik okružnog, gradskog, regionalnog. pokrajinskog i republičkog organa sindikata”.
U stavu 2. i 3. istog člana, posle reči ”podružnice” dodati reči ”odnosno predsednik ili poverenik okružnog, gradskog, regionalnog, pokrajinskog i republičkog organa sindikata”.

-  Predložena alternativa Ministarstva privrede za član 254. stav 2., za naš Sindikatje neprihvatljiva.

-  Član 276. tačku 4) nije potrebno brisati.
Navedeno iz razloga što je neophodno da postoji kaznena odredba za poslodavca ukoliko ne vrati zaposlenom uredno popunjenu radnu knjižicu.

Predsednik
dr Zoran Savić

....................................................................