Aktivnosti - Sekcija mladih Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije

Uvođenje platnih razreda za zaposlene u javnoj upravi, trebalo bi, prema najavama, da se primenjuje od sredine 2015. Namera je da se izjednače zarade svih koji obavljaju iste poslove i imaju iste kvalifikacije. Prema rečima ministarke državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički, platni razredi omogućiće uvođenje reda i pravednije određivanje zarade u javnoj upravi. Reč je, međutim, o obimnom i ozbiljnom poslu koji će zahtevati vreme.
Platni razredi deo su Zakona o platama, kako je objasnila ministarka Udovički, sa ciljem da se učvrsti i pojača kontrola budžeta nad zaradama u javnoj upravi.
Novi sistem plata, osim što trebada obezbedi transparentnost, uvođenje reda,kao i bolji uvid i kontrolu načina utvrđivanja plata u javnoj upravi. Osim kvalikikacije, biće uzeta u obzir i složenost posla, odgovornost, kao i rad u teškim uslovima.
S druge strane, lekari i drugi zaposleni u zdravstve- nom sistemu Srbije strepe da bi opet „kola mogu da se slome na njima" i da novi sistem plaćanja neće biti pravedan za sve. Reprezentativni sindikati zdravstvenih radnika pokušavaju da u pregovorima sa vlastima postignu što je moguće bolju poziciju za svoje članstvo i zahtevaju pravednu raspodelu novca.

Ne delimo svi jednako teret krize

Nedostatak para loše utiče na funkcionisanje zdravstvenog sistema. Sa manje para ne može da se obezbedi kvalitetnija zdravstvena za- štita i da u isto vreme zaposleni budu zadovoljni svojim platama. Nama su trenutno, zbog primene zakona o „privremenom" umanjenju plata, koje ne znamo koliko će važiti, ukupna primanja smanjena za deset odsto. Deo zaposlenih već je izgubio jedan deo svojih primanja na osnovu smanjenja prava po osnovu minulog rada. Nekima su plate manje čak i za 20 %. Imamo zaposlene koji su radili u republikama nekadašnje Jugoslavije po 20-ak godina i samo po tom osnovu izgubili 8%. Njima to pravo nije priznato, dok poslanicima koji su radili u državnim organima prethodne države, jeste - kaže dr Zoran Savić, predsednik SSZZSZ.

Strah od platnih razreda, mnogo lekara ne zna o tome, boje se izjednačavanja sa drugim profesijama.
Mislim da je bojazan potpuno opravdana. Jer, i mi koji smo u tim pregovorima nemamo mnogo informacija. Po onome što su nam dali kao početni pregled, trebalo je da, uvažavajući svako zanimanje, nastavnik, kustos i bibliotekar budu u višoj platnoj grupi od lekara, što je nedopustivo i prema dužini školovanja, da ne govorim o složenosti i odgovornosti. Nije isto ako vam bibliotekar da pogrešnu knjigu ili lekar pogrešnu dijagnozu. Prema rečima ministarke Kori Udovički, to neće biti primenjeno pre polovine 2015, a u naredne tri godine treba da krene puna primena. Postojaće neki prelazni period za usaglašavanje. Do sada smo u razgovorima sa predstavnicima Ministarstva zdravlja i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, za pojedine zaposlene predvideli smo višu platnu grupu - za lekare to su druga, treća i četvrta, a za medicinske sestre šesta, sedma i osma, u zavisnosti od posla koji rade i školske spreme koju imaju Tako će medicinske sestre koje imaju odgovarajuće obrazovanje sa istim brojem ESPB poena i adekvatno radno mesto imati isti platni razred kao ekonomista i pravnik.

Da li se dovoljno konsultuje struka - sindikati, LKS, SLD... - kad se donose regulatorni propisi za zdravstvo?
Ne. Mislim da se struka nedovoljno konsultuje. Kad govorimo o platnim razredima, oni su dali normative, smernice prema kojima treba raditi. Neke grupe podigli smo za stepenik ili dva više u odnosu na početni predlog. Razvrstali smo, u načelu, nekih desetak vrsta delatnosti. Treba uraditi katalog radnih mesta u zdravstvu, pa svako zanimanje iz kataloga predvideti u određenu platnu grupu. Nakon toga, Ministarsvo finansija treba da koeficijente iz Uredbe „prevede" u platne grupe, da se vidi kakav bi bio taj odnos i koliko para treba za tu primenu. Nažalost, ne zna se raspon najniže i najviše plate po platnim grupama. Nema ni finansijske konstrukcije. Teško je govriti o tome da će platne grupe doneti boljitak.

Sindikat prosvete zalaže se za platne grupe, dok smo mi iz zdravstva skeptični, jer mislimo da neće realno sagledati rad lekara i drugih zaposlenih u zdravstvu. Možda će nekome biti bolje. Za nas u zdravstvu, bojim se da platni razredi neće doneti nikakav boljitak. U Sloveniji je raspon 1/11 ali već ima zahteva za ukidanje platnih razreda, jer se to nije pokazalo kao dobar model. Strah me je da se ne desi kao sa kapitacijom. Kapitacija je uvedena zato što je za to neko dobio novac da taj projekat primeni i kod nas. Da se ne radi ponovo o tome da je neko uzeo novac za pilot projekat platnih razreda i da to sad mora da se opravda, bez obzira što ide na štetu zaposlenih?

Godinama se govori o osnovnom paketu zdravstvenih usluga, ali još nije definisan.
Nama sigurno predstoji jedna dobra reforma zdravstvenog osiguranja, koja bi možda donela boljitak. Drugo, izbegava se da se definiše osnovni paket zdravstvenih usluga koje se obezbeđuju na teret zdravstvenog osiguranja. Zdravstvo je „beplatno", a građani znaju koliko, zapravo, košta kad odu kod lekara, pa onda pojedine stvari mora da plate. Zar nije poštenije da se kaže za ovoliko izdvajanja imate ovoliko usluga, ostalo ćete morati da platite.

Poslednjih dana imate intenzivne pregovore sa Ministarstvom zdravlja. Kako biste ih ocenili?
Pregovori idu zadovoljavajućim tokom, mada ne uvek onako kako bismo želeli. Predstavnici Ministarstva zdravnja su vrlo korektni, razumeju problematiku i iskazuju visok stepen razumevanja naših zahteva. Tekst kolektivnog ugovora trebalo bi da bude završen do kraja 2014. Sastancima su prisustvovali, osim iz resornog Ministartva zdravlja, i predstavnici ministarstava za rad, državnu upravu, finansije. „Prešli" smo veći deo postojećeg teksta kolektivnog ugovora i usaglasili se o većini pitanja. Ono što je novina, mislim da ćemo uspeti da, na inicijativu našeg sindikata, vratimo pravo zaposlenih na korišćenje preventivnih rekreativnih odmora o trošku poslodavca. Naravno, to neće zahtevati izdvajanje novih sredstava. Preventivni odmori mogu da se finansiraju iz postojeće mase kojom se obezbeđuje osiguranje zaposlenih. To će biti vraćanje na ono što smo imali ranije, ali ne i u važećem kolektivnom ugovoru. Sva druga prava mislim da ćemo uspeti da sačuvamo. Što se tiče prava na dodatke za nedeljni rad, pekovremeni rad - ona ostaju u skladu sa zakonom.

Kakav je vaš stav o najavljenom uključivanju privatnog sektora u sistem zdravstva?
Nemam ništa protiv privatnog zdravstva. Ali, šta je cilj svakog privatnika u zdravstvu? Njegov cilj nije, kao u državnom zdravstvu, zaštita zdravlja stanovništva, nego profit. Ako ostvari suficit, on to neće vratiti u sistem da poboljša zdravstvenu zaštitu, već je to njegova zarada.
Plate u zdravstvu obezbeđuju se iz doprinosa za zdravstveno osiguranje, a ne iz budžeta. Ako bi se obezbedila bolja naplata doprinosa u skladu sa zakonom, efekti bi bili veći od ušteda u budžetu. Zdravstvo se svrstava u indirektne budžetske korisnike, iako se zdravstvo ne finansira iz budžeta, samo 3,5 % potrebnih sredstava ide iz budžeta za lečenje neosiguranih kategorija, a sve ostalo iz obaveznog doprinosa za zdravstveno osiguranje. Nema nikakvog opravdanja da nas svrstavaju u budžetske korisnike.

Ali, sve mere koje Vlada donese za budžetske korisnike važe i za zdravstvo.
To jeste veliki problem: tretman budžetskih korisnika. Zakon o platama, o javnim službama, znatno je nepovoljniji od Zakona o radu. Zakon o radu daje mogućnost da se kolektivnim ugovorom utvrde veća prava u pogledu primanja. Recimo, za zaposlene u javnim preduzećima, kolektivnim ugovorom predviđen je dodatak za minuli rad za sve godine rada. U zdravstvu se to ne dozvoljava, jer je Zakonom o platama previđeno samo kod poslodavca ili poslodavca prehodnika. Ne možemo da kolektivnim ugovorom utvrdimo veća prava. To je nejednak tretman zaposlenih pred zakonom, a mi smo na taj način diskriminisani.

Koji su dalji koraci Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti?
Očekujemo da do kraja godine završimo kolektivni ugovor, kako bi stupio na snagu 1. januara. Kroz dosadašnje razgovore o platnim razredima uspeli smo da poboljšamo položaj nosioca zdravstvene delatnosti, sestara i tehničara, kao i dela nemedicinskih radnika, i obezbedimo bolje sagledavanje po platnim razredima nego što je bio inicijalni predlog Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. O nekom poboljšanju materijalnog položaja u ovom trenutku ne možemo da govorimo, upravo zbog smanjenja doprinosa za zdravstveno osiguranje i neovoljno sredstava u Fondu.
Očekujemo da što pre prestane da važi Zakon o privremenom umanjenju osnovice cene rada. Prema najavama premijera, to nije vremenski ograničeno, ali je ograničeno izdvajanjem za plate iz bruto domaćeg proizvoda (BDP), koje je vezano ugovorom sa MMF.

Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti ne podržava vladine mere i smatra da one neće ništa doprineti zaposlenima u zdravstvu i građanima. Mere vlade Srbije praktično se svode na smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru i na smanjenje plata i penzija

Rebalansom budžeta predviđeno je nešto više od milijardu dinara za Narodnu skupštinu na ime nagrada i bonusa, a 5,5 miliona evra izdvojeno je za političke partije. Ako smo u krizi, kako imamo za političke partije, a nemamo za zdravstvo, prosvetu, nauku, kulturu? Ima novca za zakup sportskih terena za rekreaciju zaposlenih u Narodnoj banci, iako ona ima više od miliona gubitka i najveće plate u Srbiji, a istovremeno se smanjuju plate i penzije.
Direktor javnog preduzeća ima neuporedivo veću platu od ministra i premijera. Ne delimo svi jednako teret krize. Lekar specijalista ima zaradu od 73.000 dinara, prosek u EPS 75.000, u Narodnoj banci 86.000. To je neprimereno za bilo koji sistem. Zato i jesu nezadovoljni zaposleni u zdravstvu, zbog niskih primanja sa kojima ne mogu da žive.

Nije problem u nemanju para, nego da se to što imamo pravilno rasporedi. Nemamo dovoljno zaposlenih čak ni do popune kadrovskog plana. Broj lekara i sestara manji u odnosu na broj stanovnika na prosek u EU, a radna opterećenost je daleko veća. Sa angažovanim manjim brojem ljudi - veće su njihove obaveze, a, s druge strane, smanjuju se plate. Zato mladi odlaze u inostranstvo, a posledice će biti dalekosežne. Ne treba da zaboravimo da smo mi stara nacija: 16 % stanovništva ima više od 65, skoro polovina lekara specijalista je starija od 50 godina, a za par godina ostaćemo bez specijalističkog kadra. Neće imati ko da nas leči.

Šta će biti sa neugovorenim radnicima?
Svakako je dobra odluka Ministarstva zdravlja da sopstveni prihodi zdravstvenih ustanova ostanu i posle prvog januara. Jer, da je to ukinuto, kao što je predviđeno Zakonom o budžetskom sistemu, oko 15.000 ljudi bi ostalo bez plate. Vlada donela odluku da se neće primeniti taj zakon, jer se nisu stekli tehnički uslovi, tako da će zdravstvene ustanove zadržati sopstvene prihode i u narednom periodu. Tako će RH centri, zavodi za javno zdravlje, apotekarske i druge ustanove imati i dalje mogućnost da zaposle do 10 odsto radnika van ugovorenog broja.

___________________________________________________________________
IZVOR : GLASNIK LEKARSKE KOMORE SRBIJE Br.23 - Decembar 2014.god.
                                        << PREUZMITE OVDE>>